Крушедол

Патријарх Арсеније III Чарнојевић, патријарх Арсеније IV Шакабенда, многобројни архијереји СПЦ, војвода Стеван Шупљикац, митрополити Јован Георгијевић и Петар Јовановић, краљ Милан Обреновић и књегиња Љубица, академик Јован Рашковић – тела свих њих сви, али и делови светих моштију владике Максима (у световном животу деспота Ђурђа Бранковића), који је, уз помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја и великог руског кнеза Василија, градио овај највећи фрушкогорски манастир крајем прве и почетком друге деценије шеснаестог века, почивају управо овде, ту где је око 1670. обитавало деведесет монаха и дванаест стараца.

Паљен је и пљачкан, али и обнављан, дорађиван и дозиђиван, па је данас његов једнобродни Храм Благовештења Пресвете Богородице окружен конацима са све четири стране. Грађен је у моравском стилу са нешто барокног утицаја, препознатљивог у високом звонику повезаном са западним конаком, у трему, вратима и прозорима. У основи има изглед триконхоса с кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано; припрата је одвојена од наоса.

Међу фрушкогорским манастирима Крушедол се истицао и изузетно богатом ризницом. Много тога је опљачкано, понешто и враћено, а део некадашњег блага данас је похрањен у Музеј Српске Православне Цркве. Иконостас са иконама, радовима мајстора XVI, XVII и XVIII столећа је посебно вредан, не само због иконе Деизис, једног од најбољих сликарских остварења ХVI века.