Стефан Немања

Стефан Немања

Родоначелник династије Немањића, беше Немања, најмлађи син Завидин, који бејаше властелин из рашке династије Вукомановића. Родио се у Рибници, где га крстише по латинском обреду, али се по доласку у Рашку будући велики жупан крсти још једном, у Цркви светог Петра и Павла, па доби име Стефан, а од његових синова двојица се (Стефан Првовенчани и Растко познатији као Свети Сава) такође најкрупнијим словима уписаше у српску средњовековну повест. Сасвим по обичајима тога доба, он се најпре сукоби са својим старијим братом, а после и са Манојлом I, царем византијским и изађе као победник уз велике добитке у територијама за своју државу, коју после још више прошири, што војним освајањима, што успешним преговорима са крсташима и најмоћнијим краљевима свог времена: Рочардом I Лављим Срцем, Филипом I I Аугустом и Фридрихом I Барбаросом.

По речима Савиним: „Он обнови очеву дедовину (Рашку), и већма утврди Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога. Он подиже пропалу дедовину своју и придоби од Приморске земље област Зету са градовима, од Рабна – оба Пилота, од Грчке земље Патково, цело Хвосно и Подримље, Кострац, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан, Глубочицу, Реке, Ушну и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу. Све то, што некада насиљем беше узето од његове дедовине, он придоби својом мудрошћу и трудом“. Уз све то, сузби и богумилску јерес, обнови или сагради многе цркве и манастире, међу њима и Ђурђеве ступове, Студеницу и Хиландар.

Но, готово на крају дванаестог столећа, одлучи да је тренутак да заврши са својим световним делатностима, предаде престо средњем сину Стефану и оде код Растка на Свету Гору, где се замонаши и постаде Симеон, кога Црква данас слави као светог, преподобног и мироточивог.