Крaљ Петар Први

Краљ Петар иде, јер ићи мора

Преко бусења, стења и гора.

Тајанствен пред њим стоји пут.

А штапом, само у свом мундиру,

Он иде мору, изгнанству, миру,

Иде у бајке речне кут.

Овако Милутин Бојић преводи стихове Едмона Ростана о нашем краљу коме је Француска одала највећу почаст бронзаним коњаничким спомеником и спомен плочом у Паризу, као и париском авенијом која је понела његово име, док га Русија одликује престижним орденом светог апостола Андреја Првозваног с мачевима. Био је пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде, швајцарски ђак и питомац француске специјалне војне академије Сен-Сир, фотограф и сликар, преводилац дела О слободи Джона Стјуарта Мила, поклоник либерализма, парламентаризма и демократије, француски легионар и носилац Легије части, устаник, велики војсковођа и скромни Краљ Ослободилац, који је прошао кроз албанску голготу, а кога су у народу звали Чика Пера.

Овако се „Стари краљ“ обратио својим исцрпљеним војницима пред Колубарску битку:

„Децо моја!

Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети!

… Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам.

Остали, напред!“