Манастир Жича

Вазнесењски храм Христа Спаса, у долини Ибра, негде на пола пута између Рима и Цариграда, први је који је подигао један српски краљ, да би у њему, по православном обреду, било крунисано чак седам краљева. Стефан Првовенчани, са почетка тог низа, градио га је заједно с братом Савом, који је надгледао радове, а главнина посла била је обављена већ до 1221, када је и осликан.

Ремек-дело рашке школе и седиште нашег првог архиепископа, Светог Саве, много је пута пустошено и паљено: страдала је од Бугара, Татара и Турака, али и у Другом светском рату, па чак и од земљотреса. Обнављана је, али је од живописа из тринаестог и четрнаестог века мало је шта преживело до наших дана.

Жича је једнобродна грађевина са три травеја и куполом над средњим. Првобитно је имала само храм с припратом и двема бочним капелама. Током векова доживела је више преправки и дозиђивања. Уз олтарски травеј додате су две посебне капеле; у југозападном и северозападном углу између припрате и капела саграђена су два ониска, док је уз западну фасаду дозидана спољна припрата са кулом.